...poslušate baba Milevu 2

Eh, da. Kao što sam već pisala, baka moga muža mi je održala jedan brzinski tutorijal o braku. Sve se svelo na jednu rečenicu: 'kud gođ pojde, pojdi š'njime''. I tako, pojdem ja š'njime. #(a kazala je ona još nešto nego me sramota ovde da pišem, kome treba bračni ljubavni savet neka mi se obrati u inbox)# A jadan on, ispašće da me nikada nije zvao sa sobom. Naravno da jeste. Ali to su uglavnom bile opuštene posete kumovima, prijateljima, rodbini. Do tog momenta nismo mogli ni u pismu da idemo negde bez bebe, pumpice za izmlazanje mleka, putne torbe i uflekanih majica i ostalih 'sitnica'. Bioskop-misaona imenica. Opera-dream on (jednom bili da gledamo našeg dragog Tenora, kasnili sat i po vremena jer bebac nije hteo da zaspi, došli i odgledali pola sata i kući). Restoran- da, svi zajedno na sat-dva vremena dok se bebi ne prispava jer mi je bilo žao da spava u kolicima..Tako da se sav naš društveni život sveo na naše žurke kodkuće. Dobra klopa, volimo mi da kuvamo i spremamo svašta, a plus u svemu tome možemo da budemo sa našim mladim izdankom a da mu ne remetimo njegov ritam-hrana, kupanje, spavanje. Posle naporne trudnoće, porođaja, svih onih stvari o kojima sam pisala, uspem ja nekako da se dovedem u red, mislim psihički, u smislu da više sebi nisam deeebelaaa i ooogromnaaa i ovakvaaa i onaaakva, znate kako to sa ženama funkcioniše. Malo manje onog 'nemam šta da obučeeem, ne sviđa mi se kosa, koža i nokti itd' Čast izuzecima koje su, normalno, kao Žizel, oduvek i zauvek sebi naj, naj. A i bebac je malo porastao, raspoznaje likove, zna ko ga čuva, i dok je dobar, mi možemo biti negde.
I tako, odluči moj muž mene da izvede na večeru na jedno mesto koje je nama drago, za koje nas vežu lepe uspomene. Kraj leta, lepa noć u našem gradu, puno ljudi napolju, svi se smeju i uživaju, milina! Sedamo u baštu. Konobar donosi piće i sveće, romant'ka žestoka, vetar ćarlija i donosi pesmu klavijaturiste u lokalu pored, muž locira tv prekoputa, igra Đoković, ja ćora ne mogu da dobacim al' nema veze, san letnje noći! Poručujemo večeru, pijuckamo piće, kikoćemo se nešto, prolaze razni likovi, javljaju se, mi mašemo, k'o Tito i Jovanka. Eto kako jedan lep izlazak posle sto godina može da prija, pa ti sve lepo, hrana odlična, može i desert, neka ide život, sutra trčanje. U nekom momentu muž, AKA suprug, jelte, nešto počne da prčka po džepu farmerica, vadi, vraća, traži kad ono 'ting'! Nešto mu palo na onu kaldrmu pod nogama. Sagne se on, traži li traži, a ja usred izlaganja o migracijama kišne gliste iz Severne u Južnu Ameriku u proleće onako ga diskretno 'munem' laktom, kao, alo, jel slušaš, ne gledaš me u oči, ne klimaš potvrdno glavom na moju tebi vrlo zanimljivu priču, ajde mani sad to, garant ti ispao dinar, znam ja taj zvuk, pa ja sam ti k'o Herkul Poaro, sve znam i prepoznajem po mirisu, ukusu, dodiru i zvuku, aj šta si se dao tako zdušno u to traganje, k'o pas tragač, da ti završim...On digne ruke od potrage uz negodovanje, završim ja tu priču, već je kasno, trebalo bi da krenemo kući da se naspavamo, jer ujutru treba ustati da se igramo moj sin i ja, i tako polagano krenemo. Sednemo u auto, krenemo, vidimo miliciju, pobegnemo od milicije, stignemo kući, kad ono, nema njegove burme nigde! Kako nema? Pa nema! Pa gde je bila? Na prstu pa u džepu. I, gde je sad? Ajaaaoj. Ono nije bio dinar. Eto šta se dogodi kad čovek dok jede skida sat i burmu, iliti okove. Skinuo čovek sat i burmu, a uvek sam mu govorila da to ne radi, i ispadne mu, ja kažem dinar, on stao, ukop'o se, k'o da ja znam da je burmu stavio u džep, pa valjda je on to trebao da zna u datom momentu. Zovi restoran i čuvara i idi i traži, sve je bilo džaba, nje nema. Nestala.
Išli mi kod našeg sveštenika da ga pitamo jel to sad greh. Kaže nije, jebiga. Uzmi ti, kaže, njezinu burmu, pa od nje napravi dve, pa dođite opet da vam ja dam blagoslov. Eto. Ne škodi, što znači da koristi. Ukoliko niste znali proceduru u slučaju gubitka burme iz braka sa trenutnom ženom, sada je znate. Znači, ne da se plati još 10gr tozla pa da budžiš nešto. Ne. Lepo od jedne napraviš dve i da te Bog vidi.
Do čitanja!

...otkrijete da Vas muz ima ljubavnicu!?

Hahahahaaaa, šalim se! Samo htedoh da proverim koliko puta će se uvećati broj klikova kada stavim ''vruć'' naslov, nasuprot onim mojim ''mlakim'' naslovima..Izvinjavam se zbog ''nasankavanja'' evo probaću da se odužim pričom.

Moj prvi izlazak posle trudnoće, porođaja i niza svetlosnih godina bilo je jedno devojačko veče. Jeeeee! To je uvek super, zar ne? Devojka se udaje, i zove svoje drugarice da se zajedno u vinu oproste od njenog devojačkog zivota i ulazi u zauvek-kuhinja-deca-pranje-peglanje-posao-i-ostalo život. Večito pitanje: šta obući?? Ništa nemam, ovo je staro, ovo je novo ali malo veliko, ono od ranije mi je malo, ovo je za trudnice, ovo je za devojke, ovo je za ..da ne lajem sada, poludim i obučem 'šta gođ' i ćaaaaoooo, ipak sam ja kao novopečena majka skinula sa sebe te okove trendova i mode (to sam se tako tešila). Bila je to jedna vesela ekipa mladih devojaka plus nas četiri mame. Buduća mlada, poznatija kao Caca (i glavni Inspektor), njene dve sestrice, (sve tri su prelepe blago njihovim roditeljima), Zolja (izuzetno izbirljiva po pitanju momaka, ako joj se ne svidi ona ga ubode -u srce), Đavolica-Noj (ova kad popije mora da nasloni glavu na beton da malo odmori), Šana (majka i glavni rasturač garderobe), Partizanovka (dobra riba-keva samo nemojte o fudbalu zna da se naljuti gadno), i ostale, znam ih iz vidjenja.
DakleN, Caca i Tima su se zabavljali 125 godina, od rođenja, te odluče da je dosta, i da se uzmu i konačno, pred Bogom i zakonom ozvaniče svoju vezu te slobodno degustiraju istu. Na odličnom smo mestu, u super lokalu, leto je i super se zabavljamo, pogotovo Šana i ja koje smo cevčile celo veče jedan Somersbi i bile smo u hitu od sreće što smo uopšte izašle! I to bez dece! Nego s drugaricama! Đavolica pije, njoj ništa nije! Caca sa velom na glavi a ostale sa krunicama, lepa ženska žurka. Zolja se brani od udvarača. Obuzima me Onaj osećaj kad počne neka nova pesma, svi skaču i pevaju a ja nabodem svaku treću reč, ili nijednu, al mumlam nesto u svakom slučaju, da kao pevam. Isto se dešava i kad čujem neku staru pesmu, za koju znam ceo život! Ne mogu da se setim, kasni mi mozak! Setim se odma' moje sestre kad je pevala ''kupine za dve-tri laži'' ili ''samo jednom tele poludi''. Ista priča. Pa sve ne znam kako da se ponašam! Sad kad sam majka, jel smem ja uopšte da igram? Ili pišem, imam mišljenje, radim i gradim karijeru..Da nije previše? Da neko pogrešno ne protumači moj disko korak? Gledam ja okolo, snimam dobro situaciju, ko, kako, šta, ali đavola, ova omladina današnja ima snage da skače i đuska, pa to su sve neki novi pokreti i okreti, sve me sramota što sam tako smotana. Ipak ne odustajem i luudo se zabavljam, i gledam da ne upadnem štiklom između onih dasaka onog brodskog poda, ili čega li već! Svi su ludi i pijani i žurka je dobra, gledam na sat kad ono ponoć! Ijuuu kuku lele moram kući, pa kako ću sad čoveče, sramota za majku da tako kasno dolazi, šta će reći ljudi, i komšije, i komšijini rođaci, i ovi s Najlona što idu ujutru rano..ali nije mi krivo, baš sam se lepo provela sa drugaricama! Blago onom ko ih ima, da te nikad ne zaborave, čak i kad im se ne javiš sto godina jer jednostavno ne stigneš, i da uvaže tvoj razlog zašto moraš kući, jer znaju da te tamo čeka neko nov i mali kome si jako potrebna. Bravo za drugarstvo!

Napomena: Drugarice će se prepoznati :) Ostale drugarice molim vas nemojte se ljutiti, pisaću i o vama ;) Ne, nije svrha života izlazak, nego ljubav, da voliš i da budeš voljen, kako u porodici tako i među prijateljima!