Hahahahaaaa, šalim se! Samo htedoh da proverim koliko puta će se uvećati broj klikova kada stavim ''vruć'' naslov, nasuprot onim mojim ''mlakim'' naslovima..Izvinjavam se zbog ''nasankavanja'' evo probaću da se odužim pričom.
Moj prvi izlazak posle trudnoće, porođaja i niza svetlosnih godina bilo je jedno devojačko veče. Jeeeee! To je uvek super, zar ne? Devojka se udaje, i zove svoje drugarice da se zajedno u vinu oproste od njenog devojačkog zivota i ulazi u zauvek-kuhinja-deca-pranje-peglanje-posao-i-ostalo život. Večito pitanje: šta obući?? Ništa nemam, ovo je staro, ovo je novo ali malo veliko, ono od ranije mi je malo, ovo je za trudnice, ovo je za devojke, ovo je za ..da ne lajem sada, poludim i obučem 'šta gođ' i ćaaaaoooo, ipak sam ja kao novopečena majka skinula sa sebe te okove trendova i mode (to sam se tako tešila). Bila je to jedna vesela ekipa mladih devojaka plus nas četiri mame. Buduća mlada, poznatija kao Caca (i glavni Inspektor), njene dve sestrice, (sve tri su prelepe blago njihovim roditeljima), Zolja (izuzetno izbirljiva po pitanju momaka, ako joj se ne svidi ona ga ubode -u srce), Đavolica-Noj (ova kad popije mora da nasloni glavu na beton da malo odmori), Šana (majka i glavni rasturač garderobe), Partizanovka (dobra riba-keva samo nemojte o fudbalu zna da se naljuti gadno), i ostale, znam ih iz vidjenja.
DakleN, Caca i Tima su se zabavljali 125 godina, od rođenja, te odluče da je dosta, i da se uzmu i konačno, pred Bogom i zakonom ozvaniče svoju vezu te slobodno degustiraju istu. Na odličnom smo mestu, u super lokalu, leto je i super se zabavljamo, pogotovo Šana i ja koje smo cevčile celo veče jedan Somersbi i bile smo u hitu od sreće što smo uopšte izašle! I to bez dece! Nego s drugaricama! Đavolica pije, njoj ništa nije! Caca sa velom na glavi a ostale sa krunicama, lepa ženska žurka. Zolja se brani od udvarača. Obuzima me Onaj osećaj kad počne neka nova pesma, svi skaču i pevaju a ja nabodem svaku treću reč, ili nijednu, al mumlam nesto u svakom slučaju, da kao pevam. Isto se dešava i kad čujem neku staru pesmu, za koju znam ceo život! Ne mogu da se setim, kasni mi mozak! Setim se odma' moje sestre kad je pevala ''kupine za dve-tri laži'' ili ''samo jednom tele poludi''. Ista priča. Pa sve ne znam kako da se ponašam! Sad kad sam majka, jel smem ja uopšte da igram? Ili pišem, imam mišljenje, radim i gradim karijeru..Da nije previše? Da neko pogrešno ne protumači moj disko korak? Gledam ja okolo, snimam dobro situaciju, ko, kako, šta, ali đavola, ova omladina današnja ima snage da skače i đuska, pa to su sve neki novi pokreti i okreti, sve me sramota što sam tako smotana. Ipak ne odustajem i luudo se zabavljam, i gledam da ne upadnem štiklom između onih dasaka onog brodskog poda, ili čega li već! Svi su ludi i pijani i žurka je dobra, gledam na sat kad ono ponoć! Ijuuu kuku lele moram kući, pa kako ću sad čoveče, sramota za majku da tako kasno dolazi, šta će reći ljudi, i komšije, i komšijini rođaci, i ovi s Najlona što idu ujutru rano..ali nije mi krivo, baš sam se lepo provela sa drugaricama! Blago onom ko ih ima, da te nikad ne zaborave, čak i kad im se ne javiš sto godina jer jednostavno ne stigneš, i da uvaže tvoj razlog zašto moraš kući, jer znaju da te tamo čeka neko nov i mali kome si jako potrebna. Bravo za drugarstvo!
Napomena: Drugarice će se prepoznati :) Ostale drugarice molim vas nemojte se ljutiti, pisaću i o vama ;) Ne, nije svrha života izlazak, nego ljubav, da voliš i da budeš voljen, kako u porodici tako i među prijateljima!
Moj prvi izlazak posle trudnoće, porođaja i niza svetlosnih godina bilo je jedno devojačko veče. Jeeeee! To je uvek super, zar ne? Devojka se udaje, i zove svoje drugarice da se zajedno u vinu oproste od njenog devojačkog zivota i ulazi u zauvek-kuhinja-deca-pranje-peglanje-posao-i-ostalo život. Večito pitanje: šta obući?? Ništa nemam, ovo je staro, ovo je novo ali malo veliko, ono od ranije mi je malo, ovo je za trudnice, ovo je za devojke, ovo je za ..da ne lajem sada, poludim i obučem 'šta gođ' i ćaaaaoooo, ipak sam ja kao novopečena majka skinula sa sebe te okove trendova i mode (to sam se tako tešila). Bila je to jedna vesela ekipa mladih devojaka plus nas četiri mame. Buduća mlada, poznatija kao Caca (i glavni Inspektor), njene dve sestrice, (sve tri su prelepe blago njihovim roditeljima), Zolja (izuzetno izbirljiva po pitanju momaka, ako joj se ne svidi ona ga ubode -u srce), Đavolica-Noj (ova kad popije mora da nasloni glavu na beton da malo odmori), Šana (majka i glavni rasturač garderobe), Partizanovka (dobra riba-keva samo nemojte o fudbalu zna da se naljuti gadno), i ostale, znam ih iz vidjenja.DakleN, Caca i Tima su se zabavljali 125 godina, od rođenja, te odluče da je dosta, i da se uzmu i konačno, pred Bogom i zakonom ozvaniče svoju vezu te slobodno degustiraju istu. Na odličnom smo mestu, u super lokalu, leto je i super se zabavljamo, pogotovo Šana i ja koje smo cevčile celo veče jedan Somersbi i bile smo u hitu od sreće što smo uopšte izašle! I to bez dece! Nego s drugaricama! Đavolica pije, njoj ništa nije! Caca sa velom na glavi a ostale sa krunicama, lepa ženska žurka. Zolja se brani od udvarača. Obuzima me Onaj osećaj kad počne neka nova pesma, svi skaču i pevaju a ja nabodem svaku treću reč, ili nijednu, al mumlam nesto u svakom slučaju, da kao pevam. Isto se dešava i kad čujem neku staru pesmu, za koju znam ceo život! Ne mogu da se setim, kasni mi mozak! Setim se odma' moje sestre kad je pevala ''kupine za dve-tri laži'' ili ''samo jednom tele poludi''. Ista priča. Pa sve ne znam kako da se ponašam! Sad kad sam majka, jel smem ja uopšte da igram? Ili pišem, imam mišljenje, radim i gradim karijeru..Da nije previše? Da neko pogrešno ne protumači moj disko korak? Gledam ja okolo, snimam dobro situaciju, ko, kako, šta, ali đavola, ova omladina današnja ima snage da skače i đuska, pa to su sve neki novi pokreti i okreti, sve me sramota što sam tako smotana. Ipak ne odustajem i luudo se zabavljam, i gledam da ne upadnem štiklom između onih dasaka onog brodskog poda, ili čega li već! Svi su ludi i pijani i žurka je dobra, gledam na sat kad ono ponoć! Ijuuu kuku lele moram kući, pa kako ću sad čoveče, sramota za majku da tako kasno dolazi, šta će reći ljudi, i komšije, i komšijini rođaci, i ovi s Najlona što idu ujutru rano..ali nije mi krivo, baš sam se lepo provela sa drugaricama! Blago onom ko ih ima, da te nikad ne zaborave, čak i kad im se ne javiš sto godina jer jednostavno ne stigneš, i da uvaže tvoj razlog zašto moraš kući, jer znaju da te tamo čeka neko nov i mali kome si jako potrebna. Bravo za drugarstvo!
Napomena: Drugarice će se prepoznati :) Ostale drugarice molim vas nemojte se ljutiti, pisaću i o vama ;) Ne, nije svrha života izlazak, nego ljubav, da voliš i da budeš voljen, kako u porodici tako i među prijateljima!
Нема коментара:
Постави коментар