...poslušate baba Milevu 2

Eh, da. Kao što sam već pisala, baka moga muža mi je održala jedan brzinski tutorijal o braku. Sve se svelo na jednu rečenicu: 'kud gođ pojde, pojdi š'njime''. I tako, pojdem ja š'njime. #(a kazala je ona još nešto nego me sramota ovde da pišem, kome treba bračni ljubavni savet neka mi se obrati u inbox)# A jadan on, ispašće da me nikada nije zvao sa sobom. Naravno da jeste. Ali to su uglavnom bile opuštene posete kumovima, prijateljima, rodbini. Do tog momenta nismo mogli ni u pismu da idemo negde bez bebe, pumpice za izmlazanje mleka, putne torbe i uflekanih majica i ostalih 'sitnica'. Bioskop-misaona imenica. Opera-dream on (jednom bili da gledamo našeg dragog Tenora, kasnili sat i po vremena jer bebac nije hteo da zaspi, došli i odgledali pola sata i kući). Restoran- da, svi zajedno na sat-dva vremena dok se bebi ne prispava jer mi je bilo žao da spava u kolicima..Tako da se sav naš društveni život sveo na naše žurke kodkuće. Dobra klopa, volimo mi da kuvamo i spremamo svašta, a plus u svemu tome možemo da budemo sa našim mladim izdankom a da mu ne remetimo njegov ritam-hrana, kupanje, spavanje. Posle naporne trudnoće, porođaja, svih onih stvari o kojima sam pisala, uspem ja nekako da se dovedem u red, mislim psihički, u smislu da više sebi nisam deeebelaaa i ooogromnaaa i ovakvaaa i onaaakva, znate kako to sa ženama funkcioniše. Malo manje onog 'nemam šta da obučeeem, ne sviđa mi se kosa, koža i nokti itd' Čast izuzecima koje su, normalno, kao Žizel, oduvek i zauvek sebi naj, naj. A i bebac je malo porastao, raspoznaje likove, zna ko ga čuva, i dok je dobar, mi možemo biti negde.
I tako, odluči moj muž mene da izvede na večeru na jedno mesto koje je nama drago, za koje nas vežu lepe uspomene. Kraj leta, lepa noć u našem gradu, puno ljudi napolju, svi se smeju i uživaju, milina! Sedamo u baštu. Konobar donosi piće i sveće, romant'ka žestoka, vetar ćarlija i donosi pesmu klavijaturiste u lokalu pored, muž locira tv prekoputa, igra Đoković, ja ćora ne mogu da dobacim al' nema veze, san letnje noći! Poručujemo večeru, pijuckamo piće, kikoćemo se nešto, prolaze razni likovi, javljaju se, mi mašemo, k'o Tito i Jovanka. Eto kako jedan lep izlazak posle sto godina može da prija, pa ti sve lepo, hrana odlična, može i desert, neka ide život, sutra trčanje. U nekom momentu muž, AKA suprug, jelte, nešto počne da prčka po džepu farmerica, vadi, vraća, traži kad ono 'ting'! Nešto mu palo na onu kaldrmu pod nogama. Sagne se on, traži li traži, a ja usred izlaganja o migracijama kišne gliste iz Severne u Južnu Ameriku u proleće onako ga diskretno 'munem' laktom, kao, alo, jel slušaš, ne gledaš me u oči, ne klimaš potvrdno glavom na moju tebi vrlo zanimljivu priču, ajde mani sad to, garant ti ispao dinar, znam ja taj zvuk, pa ja sam ti k'o Herkul Poaro, sve znam i prepoznajem po mirisu, ukusu, dodiru i zvuku, aj šta si se dao tako zdušno u to traganje, k'o pas tragač, da ti završim...On digne ruke od potrage uz negodovanje, završim ja tu priču, već je kasno, trebalo bi da krenemo kući da se naspavamo, jer ujutru treba ustati da se igramo moj sin i ja, i tako polagano krenemo. Sednemo u auto, krenemo, vidimo miliciju, pobegnemo od milicije, stignemo kući, kad ono, nema njegove burme nigde! Kako nema? Pa nema! Pa gde je bila? Na prstu pa u džepu. I, gde je sad? Ajaaaoj. Ono nije bio dinar. Eto šta se dogodi kad čovek dok jede skida sat i burmu, iliti okove. Skinuo čovek sat i burmu, a uvek sam mu govorila da to ne radi, i ispadne mu, ja kažem dinar, on stao, ukop'o se, k'o da ja znam da je burmu stavio u džep, pa valjda je on to trebao da zna u datom momentu. Zovi restoran i čuvara i idi i traži, sve je bilo džaba, nje nema. Nestala.
Išli mi kod našeg sveštenika da ga pitamo jel to sad greh. Kaže nije, jebiga. Uzmi ti, kaže, njezinu burmu, pa od nje napravi dve, pa dođite opet da vam ja dam blagoslov. Eto. Ne škodi, što znači da koristi. Ukoliko niste znali proceduru u slučaju gubitka burme iz braka sa trenutnom ženom, sada je znate. Znači, ne da se plati još 10gr tozla pa da budžiš nešto. Ne. Lepo od jedne napraviš dve i da te Bog vidi.
Do čitanja!