I tako, ja trudna vec nekoliko meseci. Razgojila se u startu k'o sumo rvac. Sto bi rekla moja kuma, ''razranila se'',haha.
Ovaj moj momak jos pod utiskom, sav zbunjen i blesav, ne znam ni sta misli, samo znam da svadbu ne spominje! Ma kakvi, nit' svadbu, nit' prsten, Boze ti sacuvaj. Pa necu valjda da se porodim bez svadbe? Pa na sta bi to licilo! Em debela, em neudata, jadna ja :)
I tako ja sedim i razmisljam o tome sta cu jesti kad evo ti njega: ulazi u sobu, pazljivo prilazi, lagano klekne, vadi kutijicu iz dzepa, i nesto govori, ne cujem sta, mislim ne zato sto govori tiho ili nerazgovetno, vec ne cujem od emocija koje su usle zajedno sa njim, zagrlile nas oberucke i stegle oko vrata. On govori, ja ne cujem, ne vidim, nesto mi smeta ocima. Suze liju. ''Da,hocu'' govorim.
Bas lepo, eto nama svadbe! Zakazali za Svetu Petku, imam par meseci da se pripremim, a nemam pojma odakle da krenem! Ljuta sam jako, jer sam ogromna, jer me u salonima vencanica gledaju k'o nasukalog kita, ljuta sam sto trenutno mogu da stanem u nekoliko prosecnih vencanica, a u koju cu stati za par meseci? A gde cemo se vencati? U kojoj crkvi? U kojoj sali? Kakve cemo pozivnice? A burme? A kumovi? A zvanice? A raspored sedenja?? A stacu ja jesti danas, jako sam glaaaadnaaa??
Hormoni pice sve u sesnaest, nista mi nije po volji! Proklet bio kad me nisi ozenio dok sam bila zgodna! Kad sam mogla da igram, i nosim "sirenu" vencanicu i izdrzim sve bez deteta u stomaku!
I onda pocinje citava tarapana, moji, njegovi, tvoji, njihovi, ovaj hoce ovamo, onaj vice onamo, svi ''se pitaju'' sem nas.."sala, crkva, pa i gosti, nista nije vasa odluka, pa ko ste vi, vi se samo vencavate, zna se kako se to radi i ko se tu pita..."uzas! Svaki dan rat. Prvo, trudna sam, bebica pliva, skace i udara, noge oticu, gladna sam i spava mi se, dan mi je prekratak..Drugo, desava se masovni upad nezeljenih misljenja u nas medjusobni dogovor, od odela, burmi, vencanice, kicenja torte do crkve i sale i spiska.
Stres za stresom dovodi nas do naseg datuma. Kontam, ni ne ide mi se. A ni njemu jadnom. Garant cemo se smoriti, ionako smo umorni od borbe sa vetrenjacama. Nasi ljudi, dragi ljudi, muzika, opera, zurka, trubaci, bilo je savrseno! Igranjem do ponoci sebi uzrokujem mirovanje do kraja trudnoce i bruh na preponi, sto me dovelo do carskog reza, ali ne marim. Kolo rules :) Vredelo je!
Do citanja!
Ovaj moj momak jos pod utiskom, sav zbunjen i blesav, ne znam ni sta misli, samo znam da svadbu ne spominje! Ma kakvi, nit' svadbu, nit' prsten, Boze ti sacuvaj. Pa necu valjda da se porodim bez svadbe? Pa na sta bi to licilo! Em debela, em neudata, jadna ja :)
I tako ja sedim i razmisljam o tome sta cu jesti kad evo ti njega: ulazi u sobu, pazljivo prilazi, lagano klekne, vadi kutijicu iz dzepa, i nesto govori, ne cujem sta, mislim ne zato sto govori tiho ili nerazgovetno, vec ne cujem od emocija koje su usle zajedno sa njim, zagrlile nas oberucke i stegle oko vrata. On govori, ja ne cujem, ne vidim, nesto mi smeta ocima. Suze liju. ''Da,hocu'' govorim.
Bas lepo, eto nama svadbe! Zakazali za Svetu Petku, imam par meseci da se pripremim, a nemam pojma odakle da krenem! Ljuta sam jako, jer sam ogromna, jer me u salonima vencanica gledaju k'o nasukalog kita, ljuta sam sto trenutno mogu da stanem u nekoliko prosecnih vencanica, a u koju cu stati za par meseci? A gde cemo se vencati? U kojoj crkvi? U kojoj sali? Kakve cemo pozivnice? A burme? A kumovi? A zvanice? A raspored sedenja?? A stacu ja jesti danas, jako sam glaaaadnaaa??
Hormoni pice sve u sesnaest, nista mi nije po volji! Proklet bio kad me nisi ozenio dok sam bila zgodna! Kad sam mogla da igram, i nosim "sirenu" vencanicu i izdrzim sve bez deteta u stomaku!
I onda pocinje citava tarapana, moji, njegovi, tvoji, njihovi, ovaj hoce ovamo, onaj vice onamo, svi ''se pitaju'' sem nas.."sala, crkva, pa i gosti, nista nije vasa odluka, pa ko ste vi, vi se samo vencavate, zna se kako se to radi i ko se tu pita..."uzas! Svaki dan rat. Prvo, trudna sam, bebica pliva, skace i udara, noge oticu, gladna sam i spava mi se, dan mi je prekratak..Drugo, desava se masovni upad nezeljenih misljenja u nas medjusobni dogovor, od odela, burmi, vencanice, kicenja torte do crkve i sale i spiska.
Stres za stresom dovodi nas do naseg datuma. Kontam, ni ne ide mi se. A ni njemu jadnom. Garant cemo se smoriti, ionako smo umorni od borbe sa vetrenjacama. Nasi ljudi, dragi ljudi, muzika, opera, zurka, trubaci, bilo je savrseno! Igranjem do ponoci sebi uzrokujem mirovanje do kraja trudnoce i bruh na preponi, sto me dovelo do carskog reza, ali ne marim. Kolo rules :) Vredelo je!
Do citanja!
Нема коментара:
Постави коментар