..Vam beba ima bronhitis?

aaaaaa.. Da li postoji mama čijoj bebi nije uspostavljena dijagnoza bronhitis, astmatični bronhitis, alergijski bronhitis...? Mislim da ne postoji. Moje dosadašnje iskustvo po bolnicama naučilo me je dosta stvari, pa i ovu: bebe proizvode istu količinu sekreta kao i odrasli, i ako im se ne čisti nosić redovno, može lako da se zapuši i oni onda ne mogu da sisaju. Logično, zar ne? Znači fiziološki rastvor u špric pa u nosić, to je najjeftinija varijanta a isti je učinak verujte (i kad platiš kapi 300-400 din i one za 1000 isto je to sve), zatim pumpica za nos ''stisneš-gurneš-pustiš'' ili ona koju uvlačiš usnama. Ove nastavke za usisivač nismo nikad probali.

Problem nastaje kada ove stvari ne pomažu, tj kada je teško ''rastopiti'' sav taj sekret iz nosića. Znam da mi je muž jednom rekao ''on diše na nos, nije to problem, on jednostavno ne može dovoljno da nadiše''. Tad je primio bocu kako bi mu se raširile bronhije. I još jedanput posle toga.  Zašto? Zato što nije želeo da se inhalira. Bojao se zvuka, a još više saznanja da mu nešto stavljamo na usta. Zacenjivao se i plakao, i sav tako zapušen stvarao još veći problem. Stižemo i do pulmologa. Za takvu decu, koja ne trpe 5 minuta inahalacija, smislili su tzv komoru, jedan instrument u obliku valjka na čiji se kraj stavlja lek u obliku raspršivača, a drugi kraj stavlja se na usta. Špricneš i udahneš, to je to. S obzirom na to da smo kupili inhalator, želeli smo da budemo uporni i da ga naviknemo da ga koristi. Ali pre svega, bilo je neophodno da uradimo tri stvari: alergotest, pregled kod orl, i da ponovo dodjemo sa nalazima kod pulmologa.
Alergotest je jedna prosta stvar koja je za decu i roditelje jako mučna. Kako je u momentu prozivanja deteta suprug bio sa bebom kod vrata, njih dvojica su ušli dok sam ja strepela kako će naš sin to podneti. Prema suprugovim rečima, ''zagrebe'' se koža na rukici i na to mesto se kapne po kap, kako bih rekla, esencije, neke namirnice i prati se reakcija. Rezultat je bio negativan, a naše dete istraumirano i namučeno.
ORL. U hodniku jedno desetoro dečice. Čekamo neko vreme, i jedno dete izvadi grisine. Sva dečica gledaju, oblizuju se, posle pet minuta sve mame su izvadile iz torbi po neku grickalicu nudeći svu decu ravnopravno. Greška velika. Naše dete ispovraćalo se po doktoru na pregledu grla, nismo znali da se pre pregleda kod orl ne sme jesti pa su nam očitali bukvicu. Nalaz dobar, sve je ok. Ali, ako se bronhitis bude ponavljao više od triput godišnje, da dođemo pa će nam izvaditi krajnik. Kaže ne pitajte zašto, ne postoji medicinsko objašnjenje, ali u nekim slučajevima vađenjem trećeg krajnika bronhitis nestaje. Nekima sam od sebe nestane do treće godine života, a oni koji nemaju sreće bore se sa njim ceo život.
Pulmolog, ponovo. Divna doktorka, specijalista. Baš smo dugo razgovarale. Ispričala mi je o slučaju jednog dečaka kojeg roditelji nisu inhalirali kada je to bilo potrebno. Rekla mi je da se pluća razvijaju i rastu intenzivno do treće godine, a od treće do dvanaeste godine života rastu ali manjim intenzitetom. I to je to. Dečak je došao na pregled sa 12 godina i kapacitetom pluća manjim od 60%. Svaka prehlada koja nije pravilno ''tretirana'' ostavila je traga na njegovim plućima i bronhijama. Ovo mi je bila važna lekcija da nikada ne shvatim olako kada dr kaže da dete moram inhalirati. Navikao se on posle nekoliko puta. Navići će se svako dete, samo treba biti uporan, kao i kod pranja zubića i svega ostalog..
Naravno, ukoliko se bronhitis bude ponavljao više od triput godišnje moramo se javiti doktorki nakon sprovedene terapije (u našem slučaju imamo dva leka koji se smenjuju i čije dejstvo prestaje mesec dana nakon poslednje doze). Nadam se da nećemo morati.

Do čitanja!

Napomena: svi tekstovi su informativnog karaktera IZ NAŠEG ISKUSTVA. Sve info se mogu proveriti, a ukoliko LEČITE svoje dete obratite se VAŠEM LEKARU, a ne kojekakvim grupama i blogovima, dete se mora PREGLEDATI od strane stručnog lica.