Vec u osmoj nedelji trudnoce bila sam teza nekoliko kilograma, a vec ko svadbe bila sam teza jedno 15 minimum. A bio je to sedmi mesec! Elem, kako sam Vam prethodno napisala, ja igrala kolo na svadbi, skakala ceo dan, i iskoci mi neko jaje na preponi, a beba je inace bila nisko. A jbt sta je sad ovo koji djavo? Ja hodam, ono boli. Stojim, pipnem ono nesto veliko. Kad legnem em ne vidim nista od stomaka, em nista ne napipam. Aha, idem ja u bolnicu.
Odveze moj muz mene i moje jaje u urgentni. Kad su me videli brale, svi zinuli kao "iijuuu Boze, sta ce trudnica u Pokrajinskoj, ah ne, ne, vi pripadate Betaniji, mi ne zelimo da se tu petljamo, jujujujjuuu vidi je, trudna dosla ovde.." Znaci, ne verujem! Ma ne morate me ni pregledati odoh ja u Betaniju djavo vas odneo! Odem ja u Betaniju, kad oni "jaaaaaaaaoooj, pa mi ne znamo, pa nama treba hirurg, pa sto niste isli u Poookrajinsku, ajde naci cemo neku spreeemaaacicu da vas pogleda, mozda se s time suuuuusretalaaa.." ovo zadnje sam slagala skontali ste. Uglavnom, Betanija nije imala hirurga koji bi bio podoban da moje stanje dijagnostikuje. I tako ja odem u Vojnu bolnicu! Zamislite! Ja tamo, primio me neki fin doktorsito i kaze ''Vi kanda imate bruh. Posto ste jedan vec operisali zakljucujem da Vam je slab donji trbusni zid. Napisacu to u izvestaju koji cete dati svom doktoru u Betaniji". A super, sta sad? Em imam 20-ak kilograma vise, em sam trudna, em me boli kad hodam, a mislim, sta cu na porodjaju? Zamisli ja se porodim, i od napona mi se uklesti taj bruh, pa da ne mogu dete da podignem?
Moj bruh je rastao sa rastom bebe. Doktori su se ipak odlucili za carski rez. A to je tek posebna prica, priprema, milion igala, pregleda, skidanje u hodniku zelena operaciona sala, cujes ovaj ostri noz, ja kao '' juu 'ocete me prvo uspavati il'.."boli k'o djavo. Crnom neprijatelju ne bih ga preporucila. Ali bilo je tako najbolje, i za mene i za moje sunce malo koje sam rodila. On i ja prosli smo svasta, a oboje smo tako mladi :) o tome u iducem obracanju dragi moji pratioci.
Do citanja!
P.S. Nakon porodjaja jaje je nestalo, i nikada ga vise nisam videla.
Odveze moj muz mene i moje jaje u urgentni. Kad su me videli brale, svi zinuli kao "iijuuu Boze, sta ce trudnica u Pokrajinskoj, ah ne, ne, vi pripadate Betaniji, mi ne zelimo da se tu petljamo, jujujujjuuu vidi je, trudna dosla ovde.." Znaci, ne verujem! Ma ne morate me ni pregledati odoh ja u Betaniju djavo vas odneo! Odem ja u Betaniju, kad oni "jaaaaaaaaoooj, pa mi ne znamo, pa nama treba hirurg, pa sto niste isli u Poookrajinsku, ajde naci cemo neku spreeemaaacicu da vas pogleda, mozda se s time suuuuusretalaaa.." ovo zadnje sam slagala skontali ste. Uglavnom, Betanija nije imala hirurga koji bi bio podoban da moje stanje dijagnostikuje. I tako ja odem u Vojnu bolnicu! Zamislite! Ja tamo, primio me neki fin doktorsito i kaze ''Vi kanda imate bruh. Posto ste jedan vec operisali zakljucujem da Vam je slab donji trbusni zid. Napisacu to u izvestaju koji cete dati svom doktoru u Betaniji". A super, sta sad? Em imam 20-ak kilograma vise, em sam trudna, em me boli kad hodam, a mislim, sta cu na porodjaju? Zamisli ja se porodim, i od napona mi se uklesti taj bruh, pa da ne mogu dete da podignem?
Moj bruh je rastao sa rastom bebe. Doktori su se ipak odlucili za carski rez. A to je tek posebna prica, priprema, milion igala, pregleda, skidanje u hodniku zelena operaciona sala, cujes ovaj ostri noz, ja kao '' juu 'ocete me prvo uspavati il'.."boli k'o djavo. Crnom neprijatelju ne bih ga preporucila. Ali bilo je tako najbolje, i za mene i za moje sunce malo koje sam rodila. On i ja prosli smo svasta, a oboje smo tako mladi :) o tome u iducem obracanju dragi moji pratioci.
Do citanja!
P.S. Nakon porodjaja jaje je nestalo, i nikada ga vise nisam videla.
Нема коментара:
Постави коментар