..ste od brige o detetu zapostavili sebe?

Biti majka je sjajan osećaj! Ti si zauvek nečija mama i taj neko je zauvek tvoje dete, tvoja snaga i srž, ono što te pokreće, što ti daje snagu da živiš, da budeš bolji, da stremiš ka višem. Zarad njega, i zarad sebe! Ali, ima tu još neko, zar ne? Da, da, taj neko je muž.

Muževi su čudna stvorenja. Jednako su bitni kao i mi, a opet sami se postave tako da smo mi, majke, glavne u svemu, najbolje, i kao takve mi smo nosioci prava odlučivanja. Mnooogo nas vole, i decu naravno, ali nekako, kad god je reč o bebisitingu oni baš tad moraju ''samo nešto da obave''.

Neretko čujem od žena u svojoj blizini kako muževi opušteno eskiviraju buđenje noću, odlazak kod pedijatra, pelenu ne znaju kako da stave, boje se da drže malu bebu, imaju sve više treninga nedeljno, valjda za Ligu, stomaci im rastu proporcionalno bežanju od kuće, nekako se obim poslova u firmama tad povećava iznenada, i oni čim dođu kući moraju da odmore..Ima i druga vrsta, oni koji znaju bolje od vas da ''nameste'' temperaturu vode u kadici, oni koji tačno znaju da beba nije gladna već se samo ''kmezi'', i oni koji pogledom očitaju detetovu temperaturu, ne moraš uopšte kod lekara! I tako majka sve radi. Nema vremena ni snage za sebe. Nespavanje, temperature, dojenje, izmlazanje, maženje i igranje, pranje, kuvanje, ribanje, peglanje..i tako dan za danom. Ipak su to slatke muke, i sve smo prošle kroz to, i svaka se požali ponekad, ali brzo se to zaboravi.

Ali..kada je majka preopterećena obimom kućnih poslova ili bilo kojim aspektom života, a doji bebu, svo njeno nezadovoljstvo prenosi se kroz mleko. Majka detetu ne čini dobro ako je pod stresom, ako je tužna, nesrećna, nervozna, ako je nezadovoljena.

Bebe vole promene okruženja, kao i da vide što više nasmejanih lica oko sebe. Zato je neophodno uključiti i tatu i celu porodicu. I zato je neophodno da majka poradi na sebi. Tata ne mora da kuva, pere i pegla, ali zato može da ode u nabavku, da prenese veš iz mašine do terase, da sasluša, da pričuva bebu sam i da svoju porodicu odvede na neki izlet ili u igraonicu, gde god. Oni koji žive u zajednici treba da traže pomoć svekrve i svekra, ili tasta i tašte. Ne postoje razmirice između ljudi koje treba da utiču na njihov odnos sa bebom, osim u slučaju da se baš radi o nekim manijacima, perverznjacima i sl. Sva neslaganja treba kanalisati zarad okruženja u kojem dete raste. Dete će tada biti srećnije, kao i roditelji. I pobogu, u redu je da dete prespava kod bake ili tetke, da ga ostavite na par sati i odete negde sa svojim mužem ili drugaricama, neće mu ništa biti! Neće dete prestati da se mazi sa mamom kada prestane da siki, niti će biti nesrećno ako ostane sa ujom ili strinom koji ga vole. 

Sećam se da smo prošlo leto sedele na dvorištu moja jetrva i ja. Ona žena došla iz grada, doterana, namirisana, isfenirana, našminkana, nokti namazani, sve tip-top. S druge strane sedim ja, u suprugovim boksericama i majici isflekanoj od mleka, kosa opala (kao i svakoj drugoj dojilji) i nekako potamnela isuviše za taj divan letnji dan. Njoj na glavi zlatni pramenovi u crvenoj kosi, boje vesele i razigrane. Meni podočnjaci do patosa, lice bledo sa ponekom čabuljicom glupom. Kaže ona meni ''Moraš malo više da povedeš računa o sebi, pogle' na šta ličiš!'' A ja, sanjam krevet. Utom stiže baka (suprugova) i pita ''Dje ti je muž?'' ''Na svadbi nekoj. Nisam mogla da idem, vruće je, dete nervozno, kako da ga mučim po toj vrućini a i dojim ga, gde ću tamo u galami, plakaće..'' ''Kud gođ pojde, pojdi š'njime! Tako sam ja sa Jandrijom'' kaže baka. I tako je sve počelo.