..Vam u porodilištu kažu da beba ima ''rupicu na srcu''?

Iz anestezije probudila me jedna ''šopa'' i neki glas koji govori ''podignite se na ruke da Vas prebacimo na krevet''. 'de da se dignem, jes' ti normalan! Od bolova ne mogu da živim! Prokleti carski rez i bolovi i sve ostalo i ko me uopšte terao da se seksam! Dok me premeštaju u krevet na Intenzivnoj počinjem da shvatam šta se u stvari događa. Pa ja sam se porodila! Videću moju bebu konačno! Mog dragog sina jedinca! 'Gde je beba, jel sve u redu, kad ću ga videti?..''usplahireno postavljam pitanje za pitanjem, suze mi naviru od sreće, od duuugog iščekivanja, od želje da vidim to malo biće što je u meni raslo, koje je plivalo i udaralo, bilo nemirno kad je gladno, koje je štucalo kad se zagrcne, koje je živelo tu u meni proteklih 9 meseci...''Ne znam ja ništa, ja sam zadužena za Vas. Za bebu pitajte pedijatrijske sestre'' reče mi neka polu-manekenka-polu-medicinska-sestra. Zjuuuu! Gledam i ne verujem! ''Odmah zovi nekoga ko može da mi kaže gde mi je beba!'' Utom ulazi naša bliska prijateljica, pokriva me jer se tresem od hladnoće i od šoka, govori mi da je sve u redu, da malo odmorim i da se pripremim za prvi susret sa sinom. Hvala Bogu, dobro je!

Naš prvi susret..o Bože kakvog li blagoslova! Moj mali crni smotuljak! Nogice obavijene pamučnom pelenom, male rukice, glavica pognuta preko sestrine ruke, vidim samo obrvice i sklopljene oči, i crnu kosicu čupavu, kao mali sladoled! Moje dete! Zaboravljam na sve boli i tegobe, sestra mi ga stavlja na grudi, a on ćuti, on u stvari zna da je mama tu. Moje srce kuca za njega, i tako užurbano ipak ga umiruje i uspavljuje..ljubim mu kosicu i čelo, i rukicu i ophrvana svim emocijama ćutim i gledam ga kako spava, i iako je tu tek minut-dva, imam osećaj da se oduvek ovako mazimo moj sin i ja. Uzimaju ga, mora da ide kažu, a ja da polako ustanem. ''Doći će popodne opet na 15 minuta''. Srce mi se cepa, ali još pod utiskom blaženstva padam u san..

Prešla sam u ''normalnu'' sobu za porodilje, sa još dve žene koje su takođe porođene carskim rezom. Njihovi doktori došli su prvi. Njihove bebe došle su prve. Svi su došli i otišli, ali meni niko nije još uvek. Nemir i strah šire se mojim telom, naslućujem da nešto ne štima, želim da ustanem ali konci zatežu i nemam snage da mrdnem. Konačno, dolazi neka doktorka i nesto mi govori, medicinska terminologija. ''Vaša beba ima rupicu na srcu i moraćemo da je transportujemo u Dečiju bolnicu kod kardiologa'', utom dođe sestra, noseći mog sina u naručju, obučenog i uvijenog u ćebence, sa kapicom na glavi, prinosi ga meni. ''Pozdravite se'', reče. Sve tuge ovog sveta srušile su se na mene. Dok plačem ljubim ga u kapicu, nemoćna da bilo šta kažem i uradim. Odneše ga.

...do citanja